Ako sam sisala vesla…

Znam da su mi tekstovi preopširni. Da vidite tek u originalu našta to liči. Znam da su mi naslovi predugački. Znam da su mi igre rečima i navedeni primeri ponekad nejasni. Znam. I to se neće promeniti u skorije vreme. Počela sam da delim blogpostove nekim podnaslovima, jer većina preleti tekstove umesto da ih pročita cele, pa da vam bude malo lakše da baš to uradite. Time koristim jednu blogersku alatku (podnaslove), da bih ublažila kršenje nekoliko blogerskih pravila. Kao pisac sam naučena da mi se to može, ako imam šta da kažem. To jest, ako je kvalitet pisanog sadržaja zadovoljavajući, dozvoljeno je kršiti i gramatička pravila pa i blogerska.

Dakle, upoznata sam sa svojim manama i greškama. Ponekad namerno grešim, ponekad ne. Jedini način da evoluiram kao pisac, bloger, biće i/ili u svojoj sadašnjoj struci jeste da čujem tuđe mišljenje, ma kakvo ono bilo i od koga dolazilo. Nikoga ne treba zanemariti i nikome slepo verovati. Isto važi za izgradnju reputacije – offline, online, ličnu, korporativnu – sve je to sada isto. Osluškivanjem okoline i koristeći kritike okoline kao smernice, gradimo bolju i jaču reputaciju.

BLOGER STILOM GRADI REPUTACIJU

Kao bloger, morate pronaći ne samo svoju nišu, već i svoj stil.  U kreiranju svog stila, neizbežno je kršiti neke postavljene forme i pravila. Svaki prekršaj mora biti opravdan – bilo to samom nišom koju ste odabrali, poentom određenog blogposta ili kvalitetom sadržaja. Kršenje pravila treba da posluži kao oružje koje će vas približiti poenti koju želite da istaknete, a ne udaljiti od nje. Sigurno ste primetili loše postavljene fotke kod Džepne Venere na blogu. Niko ih nije prokomentarisao i ta ‘greška’ je potpuno zanemarljiva, jer joj kvalitet njenog rada, količina truda i ekstraordinarna poenta tih blogpostova u potpunosti daju pokriće. Bravissima! Da se desilo na ITkutak ili Gadgeterija, da vidite što bi ih kolege razapeli. Kod nekih blogova zahtevamo, makar i nesvesno, slike a kod drugih i ne primetimo kad ih nema. Na Dare2Speak verujem da sam dovoljno slikovita u tekstovima, ali ne verujem da biste mi dozvolili da prođem bez fotki, posebno kad je opisivanje erogenih zona ili poza u pitanju. S druge strane, Džangrizalo nam tako dočara njegove doživljaje da bi prosto bilo greh da još i doda neku sliku pa mi unakazi ono što je moja mašta smislila uz pomoć njegovog opisa. (Džangi, slučajno da nisi turio neku fotku, neću te čitam više!)

Evo i primera sa ovog bloga, ja na ovom blogu najčešće koristim žargon, psovke, kolokvijalizme i primere ‘iz naroda’. To sve radim sa ciljem da tebe, čitaoca, približim sebi i onome što kazujem. Želim da imate utisak da sedimo u nekoj birtiji, cirkamo ‘ladno pivce i ćaskamo o pojavama na web-u.  A pogledajte sada ovih par pasusa – prilično rečita i skoro sasvim književno pravilna, zar ne? To radim kad želim da me ozbiljno poslušate, kad vam ne uvaljujem neku subliminalnu poruku, već želim da čujete šta ja imam da kažem i da podstaknem vaše razmišljanje na tu temu. Po posećenosti i komentarima, online i offline, čini mi se da mi ne ide loše. Ponovo ću uzeti pesmu za ilustraciju svega što ovde navodim danas.

Takva sam kakva sam
Baš tako sam stvorena
Kada imam želju da se smejem
Smejem se grohotom
Volim onoga koji me voli
Pa zar sam zato kriva
Što nije uvek isti
Onaj koga volim
Takva sam kakva sam
Baš tako sam stvorena
Pa šta hočete više
Šta hočete od mene
Stvorena sam da se dopadam
I tu se ništa ne može izmeniti…

Većina ljudi, a posebno devojaka, veruje da se u ovoj pesmi radi o jakoj ženi, lišene kompleksa, koja sluša samo sebe i ide svojim putem. Ne, dragi moji. Prever ovde opisuje kurvu. Tužnu, nekad davno duboko povređenu, verovatno nesposobnu za bilo šta drugo – kurvu. Ali ona koristi svoje slabosti kao snagu. nalazi pokriće za sebe i svoje ponašanje jer je to izlaz koji je pronašla, način da živi i da nastavi dalje. Možda nije umela drugačije, možda zaista okolnosti ne dozvoljavaju da bude drugačije, ali sve to svakako nije njen lični izbor. Samo pokriće za ono što mora tako biti.

ISKRENOST JE NOVI SPIN

Tako i mi često nalazimo opravdanja za naše postupke i mogućnosti. Nekad je to palilo i u izgradnji i održavanju reputacije, ali više ne. Marketinške fore, prevrtanja i razni kreativni ‘spinovi’ više nisu među miljenicima na meniju. Javnost je gladna za nečim drugim. Hoće prostu, domaću hranu. Ako je firma u pitanju, žele samo da znaju čemu vi služite, šta oni imaju od toga i koliko će to da košta. Da li ste primetili koliko se pominje (taj ‘ebeni) ROI u poslednje vreme? To ih zanima. Isto tako je i sa ličnom reputacijom. Šta mi nudiš i šta ja imam od toga?

Lično, volim prva da istaknem sve što bi neko mogao da protumači kao moju manu ili slabost. Samim tim pretvaram tu moguću slabost u adut i koristim ga po volji. Zato me niko ovde nije pitao odakle meni pravo da ja pričam o web-u, marketingu, brendovima, itd.. Rekoh u startu – Dobar dan, ja sam NikoiNišta, pišem 200 na sat, nikakvu diplomu nemam, prisutna na web-u ‘nako već neko vreme, pišam uz vetar, znam gomilu stvari o gomili stvari i teška sam do besvesti. ‘Oš da čitaš, ne’š da čitaš, tvoj problem. Meni se može. Nema ko zašta da me prozove, može samo da mi uputi jasnu konstruktivnu kritiku ili da me infantilno opljune i ogovara offline kod drugih – i jedno i drugo ide meni u korist. Samo nek’ se priča i posećuje ovaj blog. Dokazala sam ono što sam htela kad sam započela ovaj blog, a sad možda i promenim pesmu pa da vidim da l’ će i ovde da kane koja kinta. Eto, iskreno vam kažem i opet mi se može. Kad već govorimo o meni (hehe) – što volem kritiku, nemate pojma. Najslabije podnosim kad mi neko kaže da mi je nešto odlično, sjajno, super, ma ne mož’ bolje biti.  Uf, što me to nervira. Ne jedite govna, ništa nije savršeno. Nije valjda ovo najbolje što ja umem?! Pff. Onda me stvarno ne poznajete ni najmanje. Hoću da znam gde mogu da se popravim, kako mogu da budem još bolja. Ma uputite mi i zlonamernu kritiku. Verujte, ja ću i to obrnuti u svoju korist.

… Potpetica mi je suviše visoka
Struk mi je suviše vitak
A grudi su mi suviše čvrste
I koluti pod očima suviše modri
A onda i zatim
Takva sam kakva sam
Dopadam se onome kome se dopadam
I šta se to vas tiče…

Dakle, iskrenost i transparentnost su ono što sada pali u izgradnji reputacije, održavanju iste i svakom vidu marketinga. Da vam nije palo na pamet da se folirate ili da krijete nešto, ma koliko vam se nebitno činilo. Dovoljno je da vas jedan mali bloger ili dete sa web kamerom i YouTube nalogom provali pa da svima obelodani.

Ako se to kojim slučajem desi – nema tu više spina. Jedini spin danas jeste da budete transparentni u svojim delima, da priznate da ste usrali motku i da objasnite ljudima na koji konkretan način ćete dati sve od sebe da se to ne ponovi. Da budete jasni da ste vi ili vaša firma, brend, marka, naučili nešto od te vaše greške. Velikani u blogovanju, društvenim medijima i IT svetu priznaju svoje greške, pa još i jure da sami razglase pre nego što neko drugi to objavi. Već čuvena rečenica Miloja Sekulića glasi: “Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!” Ostaje samo pitanje – da li želite da drugi grade vašu online reputaciju ili vi sami? Poslušajte kritike (ne morate i da prihvatite), priznajte svoje greške i mane – pretvorićete ih sve do jedne u adute i uspeh.

LJUDSKI FAKTOR

Opet lični primer: tu i tamo sam poznata kao hodajuća enciklopedija za neke oblasti (u poslednje vreme kao Nikipedia). Ima onih koji smatraju da mi je to plus pa me još i zovu kad ih mrzi da otvore Google. Ima i onih koji prevrću očima čim me vide uz pomisao “Jbt, evo je ona što misli da sve zna…”. Kako to koristim? Easy. Jeste da znam dosta toga o određenim temama, ali kažem kad ne znam.  A onda još i tražim da mi se objasni. Da znam i to za sledeći put.

Tako i mila Preverova kurva priznaje pri kraju pesme. Kao da je niko ne čuje, skoro svi nekako promaše tih par bitnih redova…

… Ono što mi se dogodilo
Da ja sam volela nekoga
Nekog koji me je voleo
Kao deca što se među sobom vole
I znaju prosto da vole
Da vole vole vole…

Lepo je Prever to ubacio, taj skoro neprimetan ljudski faktor u naizgled hladnu, čvrstu mladu ženu. Sa pojavom web-a uopšte, ljudi su dobili priliku da nauče više o svemu i da malo ispitaju ono što im se servira. Time je došlo do pojave da ljudi sada odmah vole da im se kaže iskreno i ukratko. Nemojte praviti budale od nas. Nemojte me terati da jurim po netu podatke o vama ili vašoj firmi pa da još i naletim na nešto što mi se ne dopada. Ne samo da ćete me izgubiti kao sagovornika, saradnika i/ili potrošača, nego ću još i da budem besna što ste me zajebavali pa da lanem o tome negde.

To ‘lajanje’ se zove negativan word-of-mouth marketing (usmena preporuka), inače najstariji oblik ‘reklame’. Mada istorija tog termina, WOM, doseže tek nekih 40-ak godina unazad, ako samo malo razmislite shvatićete da je to najstariji oblik marketinga u istoriji. Lična preporuka nekog proizvoda ili osobe je uvek bilo na najvišoj ceni, a i najbitniji faktor u izgradnji bilo kakve reputacije, pa je i dokazano da samo par dobro obrazloženih pozitivnih preporuka može da preobrati čitavu grupu skeptika.

TAKVI SMO KAKVI SMO – TU SMO DA VAM SE DOPADNEMO

Web 2.0 i marketing putem društvenih mreža (social media marketing) je samo moderan oblik toga. Sad se to radi brže, šire i efikasnije. Jednim jedinim prikrivanjem negativnog podatka možete sebi da ugrozite ili ugasite reputaciju. Jednim potezom. I onda da sedite za računarom i gledate do sada neviđeni domino efekat i kako vam reputacija ode u nepovrat. Svi smo čuli za ENRON slučaj. Nekad davno bi ti momci i danas mogli nešto da postignu u drugoj branši ili drugoj zemlji. Danas se prostom pretragom dolazi do spiska bivših čelnika ENRON-a. Neki od njih su zaista stručni pa i genijalni u svojim branšama. Mislite da će im uspeti ako osnuju ponovo svoju firmu bilo gde u svetu? Teško, mada postoji načina i za to. Bar za one koji su odmah priznali svoju grešku. A šta je sa Bethany McLean, tada tridesetogodišnjakinjom i novinarkom Fortune magazine-a, koja je prva prozvala ENRON i njihove sumnjive finansijske transakcije u jednom članku? Ona je tada uredno tražila razgovor sa čelnim ljudima ENRONa i obratila se prvo njima sa svojim sumnjama. Ignorisali su je. Rekli da je sitna riba, pa još i stavili pod znak pitanja njenu novinarsku etiku. Važi.

… I zašto me onda ispitivati
Ja sam ovdje samo zato da vam se dopadam
I ništa se tu ne može izmijeniti

Tako kaže Preverova kurva za kraj. Marketari, preduzeća, PRofesionalci, lični korisnici društvenih mreža, blogeri i potrošači – budite ljudi i recite nam na čemu smo. Mi koji smo NikoiNišta ćemo umeti to da cenimo. A nas ima dosta. Najviše u stvari. Pa kad nas stane šačica od nekoliko stotina, desetine hiljada ili više miliona iza vas – to je već neka reputacija.

P.S. Za inspiraciju i ovaj članak direktno su ‘krivi’ DedaBor, Dragan Varagić, i Peđa Milićević, te ih od sada možete slobodno prihvatiti kao Biro za žalbe.