Ako sam sisala vesla…

Danas se vraćam malo na proverenu copy/paste-prevod varijantu i na temu od ranije. Daleko bilo da postanem NekoiNešto pa da zalutam i smetnem s uma poentu ovog bloga. Cela ova priča o sisanju vesala je počela na blogu Peđe Milićevića. Bio je to rani novembar prošle godine, kiše su padale po celoj Evropi, neki su radili k’o konji, dok su se mnogi, u očiglednoj nedoumici oko sopstvenog identiteta, prepirali na Twitteru. I sve to oko toga ko je pametniji, ko bolje radi radnju (koja je i dalje u razvoju, btw, pa mi nije jasno ni čime rade tu radnju tako jebitačno) i, naravno, čiji je veći. Mislim, čije je tata veći. Ma ‘jači’. To. Razumeli ste vi mene dobro.

U stvari moja buna protiv web dahija i vetrenjača nije krenula ni tada, ni zbog toga. Ceo život ja u svari imam problem sa onima koji se uhvate za trend ili temu dana pa su oni, (po)kupivši ono što je u fazonu, sad kao najpametniji. Predlog za takve: Ili sedi i prati razvoj događaja i uči, ili sam smisli neki trend (na našim prostorima se to možda desi limburga meseca, godine dvehiljade-nikad), ili kupi si bembaru, parkiraj ga negde na gornjem Dorćolu i sedi, tebra, k’o čo’ek da popiješ jedan kratak espresso. Pusti nas koji radimo ili želimo da učimo da budemo štreberčići i geekovi.

Počeše tako još na leto te 2009. godine (pustiti muziku iz Grlom u jagode sad…) da govore, pišu, dave svi do jednog o ROI. Ili, kako ja volim da ga zovem A-ŠIT (A Šta ja Imam od Toga). A-ŠIT je u stvari sindrom koji se globalno širi do sad neviđenom brzinom, te mnogi veruju i da je moguće da je to uzrok onom prasećem gripu, a posebno što se u toku pregovora o A-ŠIT često jede pečenje i slična hrana. To da li A-ŠIT zaista ima veze sa prasećim gripom može samo pokazati godišnji bilans proizvođača vakcine za protiv tog gripa. Ono što jeste dokazano kod nas jeste da je rezultat A-ŠITa u domaćim preduzećima u direktnoj vezi sa drugim sindromom, zvanim KoMoDitet (Koliki je Moj Deo). No, sada se po blogovima stranim i domaćim već uveliko piše o tome kako će 2010. biti velika godina za A-ŠIT u društvenim medijima i marketingu putem istih, te ćemo se toga držati u ovom blogpostu.

Piše pa kaže jedan Brian Solis (uhvati boga drušvenih medija za levo mudo nedavno) za Mashable (drže boga društvenih medija za onu stvar sve vreme) članak kome je nadenuo naslov Sazrevanje A-ŠITa u društvenim medijima (prim. prev.):

Liderima u poslovnom svetu jednostavno treba jasnoća u trenutku kada im se pruža ogroman broj opcija. Kao što mnogi od nas mogu da potvrde, mi raportiramo čelnicima koji nemaju želju da mere misaona načela koja svoje korene imaju u transparentnosti i verodostojnosti. Na kraju, oni jednostavno žele da izračunaju povraćaj na uloženi kapital i da asociraju programe društvenih medija sa merilima učinkovitosti iz ‘real world’ biznisa.

U toku poslednjih godina, naše istraživanje i iskustvo je redefinisalo tradicionalna merila i stvorila hibridni model koji će se pokazati kao kritičan za praksu u savremenom poslovanju i pomoći kompanijama da se efektno takmiče u budućnosti.

Ovaj Brian razvezao posle toga (nešto nalik meni samo ne toliko duhovit, šaramantan i interesantan…), pa da vam skratim dalju priču. Gos’n Solis kaže da ne treba meriti taj dragi nam A-ŠIT kao nekad, nego da treba obratiti pažnju na vrstu Return u ROI, odnosno na ono Šta u A-ŠITu. Predlaže i nove načine merenja, odnosno adaptacije na standardni ROI, koji se već koriste uveliko u nekim preduzećima.

Return on Engagement: (Povraćaj na Interakciju) Trajanje vremena koje je provedeno da li u razgovoru ili interakciji sa društvenim objektima i, za uzvrat, ono što se tu dogodilo a da je vredno merenja.

Return on Participation: (Povraćaj na Učešće) Merila vezana za merenje i ocenjivanje vremena provedenog u učestvovanju u društvenim medijima kroz razgovore ili u kreiranju društvenih medija.

Return on Involvement: (Povraćaj na Uključenost) Slično učešću, marketari su istraživali tačke za dokumentovanje stanja interakcije i vezali merila i potencialni povraćaj svake od njih.

Return on Attention: (Povraćaj na Pažnju) U ekonomiji pažnje, procenjujemo načine da uhvatimo pažnju, da je zadržimo i merimo reakcije.

Return on Trust: (Povraćaj na Poverenje) Varijanta za merenje vernosti potrošača i mogućnost preporuke, barometar poverenja osniva stanje poverenja koje je zasluženo učešćem u društvenim medijima i potencijal da se generiše lobiranje, te kako to utiče na buduće poslovanje.

Solis takođe naglašava nekoliko stvari koje jesu jasno merljive u ovom trenutku i biće sve više. Poslednje studije pokazuju (ovo sam morla da napišem ovako) da nekih 84% preduzeća koja koriste društvene medije za poslovanje i promociju, nisu merili ROI u 2009. godini. Ipak, znamo za mnoge primere koje su u manjoj ili većoj, ali svakako primetnoj meri pokazali povećani profit kao direktan rezultat tog učešća.

Kada su potrošači u pitanju, a njih (nas) je najbitnije čuti, oko 80% se odmah slaže da preporuke i sugestije drugih potrošača najviše utiču na oblikovanje njihovog mišljenja i utiska o nekom brendu, proizvodu i/ili usluzi. Kod potrošača se pokazuje da u 2010. godini možemo očekivati kod potrošača:

- Porast od 400% u korišćenju Twitter (i sličnih mreža, prim. autor) komentara kako bi se informisali u donošenju odluka o proizvodima i uslugama.

- Porast od 59% u korišćenju ocena i recenzija drugih potrošača.

- Porast od 24% u korišćenju društvenih medija za pitanja pre kupovine.

E sad će neki reći: “Da, ali to je za neka jaka zapadna tržišta.” Ako ste to pomislili – vala, da se siti najedete krempita i čibe sa ovog bloga. Niste vi za učenje, za inovaciju, a vidim da vam ni proste jednačine i razlomci nisu išli u osnovnoj školi. Svi zamišljate da tamo svako ima računar i svako je na Twitteru i Facebooku. E, pa nije. Nismo mi toliko unazađeni koliko mislite. Ili vam je lakše da to nastavite da koristite kao izgovor da možete da nastavite da sedite da dupetima? U Srbiji samo ima preko 2,7 miliona korisnika Internet usluga i sve više ih se uključuje i na Internet i na društvene mreže.

Japan prednjači sa 75% stanovništva sa Internet vezom, pa S.A.D. sa 71%, dok Brazil ima tek nekih 34% populacije online. U Srbiji je nešto preko 32% na Internetu (sveCki prosek je inače oko 25%), s tim što smo imali porast od 11% u poslednjih godinu i po i taj stepen porasta je sve veći. Ako ubrojimo tu i naše govorno područje i zemlje sa kojima imamo ekonomske odnose (mada su stvarno više odnosi nego ekonomski), u Hrvatskoj je preko 50% populacije online, a u B&H nekih 35%. Pa sunce vam jebem, to je odmah tržište od 6,5 miliona korisnika. Malo vam je? Da ubacim i braću Ruse u kombinaciju? A možda i ove ostale sa kojima imamo one free-trade sporazume koje očito ne znamo ni zašto smo potpisivali. A, da. U stvari znamo. Da bi oni koristile naše resurse i tržišta za poboljšanje svog poslovanja i ekonomije, dok mi sedimo i pitamo se: A-ŠIT, A Koliki je Moj Deo???