Ako sam sisala vesla…

Beleške sa 1. Okruglog stola povodom bare bez krokodila, održanog u MOON Suhi Bar-u u Beogradu, 13. avgusta, 2010. godine:

(Iliti – iskali ste, eve vam ga:)

Bilo je to leto 2010., kada je započeta diskusija na Facebooku povodom članka Zorana Stanojevića u online izdanju magazina VREME. Posle 50 i kusur komentara, rešismo da se okupimo uživo, te nastavimo diskusiju o Internet poslovanju i manjku istog u Srbiji.

Read more…

Moja malenkost NikoiNišta izgleda ne postizava u poslednje vreme da bloguje – dok ne naleti veliki praznik. Već neko vreme, on-line i off-line, razgovaram sa meni bliskim ljudima o “hejtu” na koji sve češće nalećemo na Web-u. Čak je postalo popularno i “cool” biti hejter – odnosno, neargumentovano pljuvati po nečemu u svakoj prilici. o_O Ima toga i u našoj RL svakodnevnici ali na Webu je posebno zastupljen, verovatno zbog toga što su ljudi slobodniji kad ne moraju da se potpišu ili gledaju nekoga u oči. Danas bih malo da govorim o tome ovde. Gde ćeš pogodnijeg dana nego na Veliki petak – dan kojim hrišćani obeležavaju raspeće Isusa Hrista?

Read more…

Došao je kraj i ovom malom eksperimentu zvanom Sisala Vesla. Na moju i vašu veliku žalost, uspela sam da pokažem koliko je lako postati i proći kao ‘profi’ bilo šta i igrati se sa ozbiljnim temama na našim prostorima. Mnogi su pominjali Sisala Vesla za ovih 10 nedelja, sve u pozitivnom smislu (bar u javnosti i ko je smeo) a dragi nam profesor Varagić je, da li sveno ili nesvesno, udario pečat na ovaj eksperimentalni poduhvat kada je moju malenkost svrstao među 5 najblogerki na prostorima bivše Juge. Ma koliko subjektivna ta lista bila i ma koliko ja ovde o online marketingu, blogovima i web druženju ozbiljno pisala, to nije moja struka i nije mi mesto da o tome pišem. Hvala gospodinu Varagiću još jednom na tome, ali ću radije ulagati svoje napore tamo gde mi je mesto.

Read more…

Danas se vraćam malo na proverenu copy/paste-prevod varijantu i na temu od ranije. Daleko bilo da postanem NekoiNešto pa da zalutam i smetnem s uma poentu ovog bloga. Cela ova priča o sisanju vesala je počela na blogu Peđe Milićevića. Bio je to rani novembar prošle godine, kiše su padale po celoj Evropi, neki su radili k’o konji, dok su se mnogi, u očiglednoj nedoumici oko sopstvenog identiteta, prepirali na Twitteru. I sve to oko toga ko je pametniji, ko bolje radi radnju (koja je i dalje u razvoju, btw, pa mi nije jasno ni čime rade tu radnju tako jebitačno) i, naravno, čiji je veći. Mislim, čije je tata veći. Ma ‘jači’. To. Razumeli ste vi mene dobro.

U stvari moja buna protiv web dahija i vetrenjača nije krenula ni tada, ni zbog toga. Ceo život ja u svari imam problem sa onima koji se uhvate za trend ili temu dana pa su oni, (po)kupivši ono što je u fazonu, sad kao najpametniji. Predlog za takve: Ili sedi i prati razvoj događaja i uči, ili sam smisli neki trend (na našim prostorima se to možda desi limburga meseca, godine dvehiljade-nikad), ili kupi si bembaru, parkiraj ga negde na gornjem Dorćolu i sedi, tebra, k’o čo’ek da popiješ jedan kratak espresso. Pusti nas koji radimo ili želimo da učimo da budemo štreberčići i geekovi.

Read more…

Upropasti me danas Dragan Varagić. Mis’im, stvarno, profesore! Ja ovde prodajem priču već tri meseca kako nisam bloger i ovo je fejk blog, a vi tako bezobzirno naletite i u jednom spisku naj blogerki mi upropastite ceo koncept pa još i povećate posete na dva bloga. Pa, da li je to u redu?

Naravno, šalim se. Nego ja i komplimenti se slažemo kao mlado slonče i staklarska radnja. Duša da te zaboli. Sad ozbiljno – jedno veliko hvala Varagiću i svima koji verno čitaju sve moje blogove i onda kad me nema na njima nedeljama. Prosto se stidim što sam uspela da uletim na (subjektivnu) listu sa četiri izvanredne web dame, a da prst na tastaturu radi blogovanja nisam spustila danima. Tolika me sramota u’vatila da sam rešila da je vreme za jedan originalan blogpost ovde na SisalaVesla. Kuku, kud je ovaj svet poš’o kad će i na ovom blogu da osvane originalan tekst… Zabrinjavajuće, ljudići, za-bri-njavajuće!

E, moj Šeki, ne znaš ti za muke blogerske...

Read more…

Primetićete da koristim izraz ‘domaći’ za sve što je vezano za region bivše Jugoslavije. Možemo mi da imamo sitne razlike i možemo mi teritorijalno da se delimo do mile volje, ali se naši jezici, druge kulturološke pojave, geografski položaj i zajednička istorija neće promeniti. Tu smo gde smo. Ni meni se moja rođena majka ne dopada preterano kao čovek i ona tvrdi da ne bi verovala da sam njena da nije lično bila prisutna za moje rođenje. Ali smo naše, jbg. Tu smo gde smo i snalazimo se u zajedničkim vodama kako umemo i znamo. Dakle, ‘domaći’ Web i ‘domaća’ blogosfera se ne mogu razdvojiti i možwmo učiti jedni od dugih, a neminovno je i neizbežno i da sarađujemo jer je jasno da su naša pojedinačna tržišta isuviše mala za neke veće poduhvate. Jedan od mojih omiljenih izraza koji se popularizovao među zapadnim web preduzetnicima u prošloj godini je COLLABOTITION. Mada postoji par varijacija tog termina, poenta ostaje ista = COLLABORATION + COMPETITION. Zbog manjih komplikacija izazvanim sitnim razlikama u našim jezicima, najbolji prevod tog termina koji sam uspela da smislim jeste – SUTRKA. Ako ne sarađujemo i ne delimo nova saznanja, nećemo moći da se trkamo ni jedni sa drugima, a nekmoli sa drugim regionima.

Read more…

Već mesecima posmatramo kako se odvija popularizacija on-line društvenih medija, a u poslednje vreme posebno u poslovne svrhe. Pre godinu dana pod ključnim rečima “social media business” umeo je da zaluta tek po koji Google Alert u moj inbox, i to sa dobrim, obrazloženim idejama ili rešenjima. Premda sam dodala još po koju ključnu reč u pokušaju da još bolje filtriram ono što me interesuje, danas mi stiže bezbroj tih Alert-ova svaki dan. Sada svi znaju šta je topla voda i svi ti ‘eksperti’ će da nam objasne kako da je koristimo, majku im Internetovsku! “5 načina da ono-Mile”, “10 načina da ovo-Cile”, “Šta Žika misli o 2009.” i “Šta Pera predviđa u 2010.”. A, da. I svi rezimiraju ‘veliku deceniju’. Kojoj je ostalo još ovih godinu dana da se završi, btw. Pokažite mi nultu godinu na kalendaru pa da nekako dokučim kako se okončavanjem 9. godine završava decenija. Ja koliko znam, stara era se završila 1. godine p.n.e., a nova počela 1. godinom n.e.. Dakle, prva decenija je ostala kratka za godinu? Glupa sam, molim da mi se objasni. Jbg, ja se sećam da su me u 3. razredu osnovne učili da se desetice završavaju celim brojem (ispunjemom godinom) koji sadrži nulu na kraju. Znam da je od tada prošlo nekih 20 godina, ali nisam čula da se u međuvremenu nešto fundamentalno promenilo u matematici i prostom računanju. Ali ‘eksperti’ uče se bave samo velikim brojkama i pojmovima, pa ih niko izgleda nije ni učio da broje do deset.

Read more…

Počeli da pominju SisalaVesla po drugim blogovima i to u pozitivnom kontekstu (o_O), te lagano postajem pravi domaći ‘uticajni’ bloger, bez da sam bogznašta originalno ovde izustila. Sto je i bio jedan od preduslova, je l’ te. Počeli su čak i da pristižu otvorene pretnje! Kevice mi moje, kažu ako ne nastavim da Sisam Vesla, i to sve intenzivnije i češće, da će doći do verbalne i fizičke agresije! Kamo oni hejteri koji te lepo opljunu, pomenu ti užu i širu rodbinu u nekim Kama Sutra pozama, i odu dalje? Ne, meni ove pretnje stižu od obožavaoca ovog bloga. Bre, ljudi, puca kičma od vaše silne ljubavi! Da zlo bude veće još me i Toni Aničić na TechCrunch.com.hr uvede u spisak Čitat ćemo u regionalnoj blogosferi 2010.! Pa dobro, Toni bre, druže bre, na šta to liči da me svrstaš u spisak sa pravim blogerima i stručnjacima??? Još će neko da pomisli da svaki NikoiNišta može u roku od par sedmica da napravi koristan, čitani blog i da postane ‘uticajni’ bloger. Ih, kad bi to bilo tako lako, pa di bi nama kraj bio (da nije toliko blizu)?

Ma dosta o tome kako sam ja SisalaVesla (za sada), da pređemo mi na copy/paste-prevođenje.

Od kada znam za marketing kao pojam, a to je od neke moje 12. godine (oba starija burazera su mi u marketingu i advertajzingu od tada pa nisam mogla da ne čujem neke stvari), gde god da se osvrnem vidim nešto što je Coca Cola Co. već uradila. Ovim bogpostom počinjemo serijal blogpostova gde ćemo proučavati ili pominjati Coca Cola Co., najvećeg i najstarijeg inovatora i giganta u marketingu i advertajzingu. Nije Coca Cola postala to što jeste preko noći. Doslednim metodama i inovacijama, uvek zasnovanim na kontaktu sa potrošačima i zadovoljavanju njihovih potreba, izgradili su ne samo vodećeg proizvođača bezalkoholnih napitaka u svetu, već i izazvali mnoge revolucije u oblasti marketinga. Nešto kasnije ćemo se upoznati i sa osnivačem Coca Cole i istorijatom tog brenda jer je Coca Cola izmislila novogodišnje praznike – i učinila ih onakvim kakvi su nam danas poznati. Kad je gos’n Aničić već spomenuo tu 2010., da počnemo malo da pokrivamo dupeta u budućnosti, tj. ideje za online marketing, advertajzing, i PR za 2010. godinu, u kojima opet ne možemo da izbegnemo Coca Cola Co..

Read more…

Od kada sam započela SisalaVesla sve češće i glasnije čujem pitanje – “Zašto bloguješ o tome?” Onda idu razna ‘obrazloženja’ uz pitanje – “Ti nisi klasičan hejter. Šta će ti to u životu. To je gubljenje vremena. Traćiš energiju na to…”, pa mi je rečeno i da “ne umem da hejtujem” i da bih mogla nešto više i da naučim o tome. Što je najgore, većina pitanja dolaze od ljudi koji su ili pročitali uvodni tekst ili prate SisalaVesla od početka. E, sa’ će mi da vidimo ko je ovde progutao čamac.

ZAŠTO BLOGERI BLOGUJU NA BLOGOVIMA

Dame i gospodo, moja verna opadajuća publiko, ovaj tekst me vraća ponovo na top listu nadblogerista, paz’te šta vam kažem! Sada ću vam otkriti čemu ovaj blog i zašto ja uopšte blogujem. Spremni? Tek sad ću da vam otkrijem toplu vodu! Moje blogovanje… nema poentu. Aj’ vratite se da pročitate to još jednom, mada ste dobro pročitali i prvi put. POENTE NEMA. Jok da je ima, a čisto sumnjamo i da će da je bidne. A sve učestalija pojava tog pitanja je mene lično dovela do toga da mi padne um na drugo pitanje (ne, kod mene um pada na pitanje, obično se trapavo saplete u stvari): zašto ljudi uopšte pišu i čemu to blogovanje uopšte? Pa… većina bloguje jer im se hoće i, obično, kad im se može. ‘Bem liga, blogovanje je valjda tako i nastalo. Rešio neko da napiše koji redak o temi koja ga interesuje i da to turi na neki URL pa u’vatilo maha.

Read more…

Mnogo volim da upoznajem ljude. Baš da ih upoznajem. Bili oni loši ili dobri, iz visokog društva ili karton sitija ispod nekog mosta – ne bojim se ljudkse sorte. I zato volim i razumem sve što je ljudsko. Zato nisam ‘hejter’. Zato volim društvene medije i blogove. Samo jedno ne volem – kad se ljudi prave da jesu ili da znaju nešto što nisu ili ne znaju. Uf, što to ne volem…

Read more…