Znam da su mi tekstovi preopširni. Da vidite tek u originalu našta to liči. Znam da su mi naslovi predugački. Znam da su mi igre rečima i navedeni primeri ponekad nejasni. Znam. I to se neće promeniti u skorije vreme. Počela sam da delim blogpostove nekim podnaslovima, jer većina preleti tekstove umesto da ih pročita cele, pa da vam bude malo lakše da baš to uradite. Time koristim jednu blogersku alatku (podnaslove), da bih ublažila kršenje nekoliko blogerskih pravila. Kao pisac sam naučena da mi se to može, ako imam šta da kažem. To jest, ako je kvalitet pisanog sadržaja zadovoljavajući, dozvoljeno je kršiti i gramatička pravila pa i blogerska.
Dakle, upoznata sam sa svojim manama i greškama. Ponekad namerno grešim, ponekad ne. Jedini način da evoluiram kao pisac, bloger, biće i/ili u svojoj sadašnjoj struci jeste da čujem tuđe mišljenje, ma kakvo ono bilo i od koga dolazilo. Nikoga ne treba zanemariti i nikome slepo verovati. Isto važi za izgradnju reputacije – offline, online, ličnu, korporativnu – sve je to sada isto. Osluškivanjem okoline i koristeći kritike okoline kao smernice, gradimo bolju i jaču reputaciju.
Read more…
Za početak jedno malo priznanje. Moja malenkost, NikoiNišta, je na Twitteru nešto duže nego što to većina misli. Priznajem, voajerisala sam. I to dugo. Slično tome, dosta dugo čitam i blogove, domaće i strane. Takoreći, od kada postoje. Samo vas posmatram. 
Znam vas, ‘tice moje twitteraške, dok ste pilići bili. Jesam, sedela sam, ćutala k’o kurva i gledala. Od nekih krala zanat, na nečijim greškama učila, a druge gledala i gledam kako pljuju sami po sebi i svojim nekadašnjim izjavama svojim sadašnjim postupcima. No, nije o tome reč danas i ovde. Reč je u tome da sam naletela na još jedan poluzanimljiv blogpost danas i da ću copy/paste-prevod istog propratiti citatima onih od kojih sam nešto naučila. Da se razumemo, ni oni koje ću ovde citirati nisu savršeni. Daleko od. I oni su pravili greške i praviće. Ali jedno stoji – rade. I to već neko vreme rade. U svojoj branši, online i na sebi. Videla ja. To je ono što ja cenim, a vi – kako vam volja, dame i gospodo. A za one koje su zaboravili ili promašili (manjak) poente ovog bloga, molim da pročitaju objašnjenje.
A sadi i poenta, copy/paste-prevedena kao i uvek. Jutros naleteh na još jedan od onih “10 stvari koje [whatever] na [Twitteru, Facebooku, blogu ili, daleko bilo, MySpaceu]“. Poslednjih par meseci takve gluposti brišem kad mi nalete u Inbox putem Google Alerts. Kad ih ugledam, prvi nagon mi je da za Dare2Speak [malo samoreklamiranja, može mi se] napišem članak “28 načina da me poljubite u pozamašno dupe”. Ali jutros sam se za’ebala. Ovo i nije bilo za brisanje. Još me i podsetilo na par stvari koji naši online PRovci pričaju već neko vreme. Te mi bi nešto drago da smo jednom u koraku bar sa stranim blogovima ako ne sa standardima. Članak na What’s Next Blog-u kaže 10 Things Social Media Can’t Do. E fala k… err… onom Petru Dobrnjcu, dosta bilo tople vode, napokon neko doneo ‘ladnu da se osvežimo malo!
Read more…
Mnogo volim da upoznajem ljude. Baš da ih upoznajem. Bili oni loši ili dobri, iz visokog društva ili karton sitija ispod nekog mosta – ne bojim se ljudkse sorte. I zato volim i razumem sve što je ljudsko. Zato nisam ‘hejter’. Zato volim društvene medije i blogove. Samo jedno ne volem – kad se ljudi prave da jesu ili da znaju nešto što nisu ili ne znaju. Uf, što to ne volem…
Read more…
Voda nije mokra. Mokro je opis našeg subjektivnog osećaja vode. Mokro je ono što nam se dešava kada nam voda dođe u kontakt sa telom ili stvarima – te se one ‘pokvase’. Najobjektivniji kvaliteti vode su, u stvari, topla i hladna, čista i prljava, mikrobiološki ispravna ili ne.
Voda je već neko vreme jedna od najkritičnijih tema na svetu a, bogami, i ima je podosta pa računam da će ljude zanimati tema pa ću samim tim imati neku posetu na blogu. Vidim ja tako drugi vajni blogeri prolaze, pa mogu i ja.
Read more…
Dobro došli na nov domain najmlađeg najpopularnijeg bloga u domaćoj blogosferi (šta god to značilo… o_O). Eto, celih 24h ne napisah ovde članak i ne tweetah o tome, te naravno – drastično opala posećenost. Na sitnih 86 posetioca. Jasno vam je svima koliko je to. Ma sve znate k’o matori, nećemo ‘a se lažemo. Ni to nije malo za jedan domaći blog. Ali sa SisalaVesla jeste. Pustila sam jedan dan da odleži, baš da vidim šta će da bude. I bilo je. Šta ste mislili? Da sam odustala? ROTFLMFGAO!!! (Rolling On The Floor Laughing My Fucking Gorgeous Ass Off) A, ne – niste vi te sreće! 
U međuvremenu sam copy/paste, prevela, pa i svojeručno istipkala još par blogpostova pa ću ih puštam sistematski, ničim izazvano, pod okriljem weba, k’o onomad NATO agresor, bre. Pa ko preživi – će da se okupimo pod mladu krušku pa će se napričamo.
Read more…
